sport u nfo
Mladi i sport
Prema zvaničnoj definiciji Saveta Evrope, „sport“ podrazumeva sve oblike fizičkih aktivnosti koje, kroz neformalno ili organizovano učešće, imaju za cilj izražavanje ili unapređenje fizičke spremnosti i mentalnog zdravlja, formiranje društvenih odnosa ili postizanje rezultata na takmičenjima svih nivoa . Postoji široki spektar aktivnosti koje se mogu smatrati sportom, uključujući organizovane sportske klubove, nastavu fizičkog vaspitanja u školama, kao i neformalne aktivnosti kao što su igrališta. Ovo znači da se skoro svaka osoba na svetu bavila sportom u nekom obliku tokom svog života. Benefiti bavljenja sportom za mlade predstavljaju fokus interesovanja nebrojenih istraživanja objavljenih tokom poslednjih nekoliko decenija. Mnoge prednosti su identifikovane i mogu se podeliti u nekoliko kategorija: emocionalni razvoj, intelektualni razvoj, fizički razvoj, psihološki razvoj i socijalni razvoj.
Sport je važno sredstvo tokom razvoja na više nivoa. Fizički i emocionalni benefiti za mlad organizam su nesumnjivi, a oni najuočljiviji su: povećanje motoričkih sposobnosti, smanjenje indeksa telesne mase, zdrave navike u ishrani, bolje raspoloženje, smanjenje depresije i anksioznosti itd.
Sport pruža stimulativno okruženje za učenje i razvoj socijalnih veština i životnih kompetencija. Bavljenje sportom od malih nogu može da podstakne razvoj dobrih radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za rešavanje problema. Pored toga, može pomoći u učenju važnih veština kao što su liderstvo, saradnja, poštenje i timski duh.
%
mladih Evropljana su članovi sportskih klubova
Analitički izveštaj objavljen 2012. godine otkrio je da je skoro 35% mladih u Evropi bilo uključeno u sportske klubove tokom prethodnih 12 meseci. Rezultati primetno variraju po državama – od najvećeg procenta od skoro 60% koji je zabeležen u Holandiji, za kojom ide Francuska, pa Belgija i Nemačka sa oko 50%. Najniži procenat mladih u sportskim klubovima, daleko ispod proseka EU, je u Rumuniji, Poljskoj, Kipru i Bugarskoj. Ovako velike razlike između zemalja zahtevaju da se ovoj temi posveti pažnja na različitim nivoima i da se na taj način pruže jednake šanse i pristup znanju i informacijama. Ovakvi podaci za Republiku Srbiju nisu dostupni ali postoje istraživanja sprovedena u svrhe razvijanja Nacionalne strategije za sport koja obuhvataju navike cele populacije. Ovi podaci nam otkrivaju uznemirujuću situaciju i pokazuju da se 56% populacije u Srbiji nikada ne bavi sportom. Ovo je razlog više da se posvetimo ovoj temi kroz sve metode obrazovanja.
Pored toga što je veoma koristan za lični rast, sport je i odličan način za zbližavanje zajednica. Ovo se postiže kako kroz bavljenje sportom, tako i kroz navijanje jer se na taj način ljudi različitih godina, iz različitih sredina i sa različitog porekla povezuju sa istim ciljem. Na primer, sportski klubovi povezuju različite generacije kroz svoje omladinske sekcije koje uključuju čitave porodice na organizovanim takmičenjima i događajima.
Kao odlična razvojna metoda, sport je takođe prepoznat i na mnogo višem nivou. Postoji značajna korelacija između sporta i svih 17 Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDG) koje su donele Ujedinjene nacije u svojoj agendi 2030. Snaga sporta je neosporna kada je u pitanju borba protiv rodne neravnopravnosti, preispitivanje stereotipa i nametnutih društvenih uloga, kreiranje sigurnog okruženja kako za dečake, tako i za devojčice. Promovisanje mira i prevencija konflikta može da se podstakne uz pomoć globalne pažnje koju sport dobija. Pored toga, njegov univerzalni jezik predstavlja važan kanal za integraciju novopridošlih članova u društvo.
U vreme pripreme ove publikacije takođe je važno uzeti u razmatranje promene koje je u ovoj oblasti donela kriza izazvana Corona virusom. Postali smo svesni da različite mere socijalne distance, zatvaranje škola i kompanija utiče na mnoge aspekte života, uključujući i sport i bavljenje fizičkom aktivnošću. Iako je veći deo populacije bio pogođen ovim promenama, one su se najviše odrazile na marginalizovane i ugrožene grupe – na primer one koji nisu mogli da obezbede prostor u kome će se baviti sportom kod kuće ili koji imaju ograničen pristup Internetu. Ovim povodom, akcije namenjene prevazilaženju izazova koje je donela kriza moraju biti nametnute od strane onih koji imaju najviše uticaja: organa uprave, obrazovnih institucija, sportskih klubova i sportista ali takođe i nevladinih organizacija i same omladine.