sport u nfo
Iskustveno učenje kroz sport
Knjiga pod nazivom Iskustveno učenje: iskustvo kao izvor učenja i razvoja autora Dejvida Kolba izdata je 1984. godine. Kao što njeno ime sugeriše, ona predstavlja koncept učenja kroz iskustvo ili, drugim rečima, učenje kroz činjenje. Neke od najpopularnijih aktivnosti danas koje se zasnivaju na ovom principu su prakse, školske ekskurzije, nastava u prirodi itd. Takođe, oni se mnogo koriste i u aktivnostima koje spadaju u sferu neformalnog obrazovanja.
Ciklus iskustvenog učenja se sastoji izu četiri koraka. Prvi korak je iskustvo koje se može predvideti kao planirani događaj, aktivnost ili stimulus. Za njim sledi drugi korak – debrifing i korak 3 – evaluacija. Debrifing je deo procesa koji se često zanemaruje ali zapravo predstavlja ključnu aktivnost za uspešan proces učenja. Učesnici zajedno razmišljaju što im daje mogućnost da prošire svoje vidike. Evaluacija treba da služi kao metoda povezivanja sa iskustvom u stvarnom svetu. U poslednjoj fazi učesnici primenjuju (korak 4) ili koriste stečeno znanje.
Kolbov ciklus učenja prikazuje kompletnu akciju u kojoj pojedinac može da implementira novo znanje kako bi promenio postojeće ponašanje ili navike. Drugim rečima, učesnici u akciji će moći da koriste nove kompetencije.
Na osnovu navedena četiri koraka, Kolb je definisao četiri dimenzije učenja. Stilovi učenja su opisani kao osobine koje se odnose na to kako pojedinac pristupa zadacima u učenju i kako obrađuje informacije. Stilovi učenja se razlikuju od osobe do osobe. Primećeni su mnogi faktori koji utiču na preferirani stil učenja kao što su: uzrast, nivo obrazovanja, mesto stanovanja, visina primanja, kultura, tip ličnosti itd. Jedan od glavnih benefita ovog pristupa je jednostavnost određivanja nečijeg ličnog stila učenja kroz upitnik koji beleži preferencije u vezi sa učenjem duž dva kontinuuma. Percepcijski kontinuum opisuje kako ljudi razmišljaju, sa konkretnim iskustvom (osećanja) i apstraktnom konceptualizacijom (razmišljanje) kao konceptima koji stoje jedan nasuprot drugog, a procesni kontinuum opisuje kao ljudi rade, gde su u suprotnosti koncepti aktivnog eksperimentisanja (primena) i refleksivne opservacije (posmatranje). Proces se zaključuje tako što se ukrste mere koje su prikazane na narednom grafiku i identifikuje se preferirani stil učenja prema kvadrantu u kome se nalazi.